PARTIZAN–OLYMPIACOS (V kolo)

Od početka sezone čekasmo, sada dočekasmo!

POWERHOUSE FROM BELGRADE STRIKES AGAIN!

Četvrtak, 26.11.2009, Hram košarke

Piše: Željko Ilić

U danima pred utakmicu u beogradskom Pioniru favorit se znao! I pored određenih problema bio je to grčki Olimpijakos. Mi nismo bili bez šansi, ali se ona ogledala u našoj nadi da je u basketu  neočekivano uvek moguće! Pogotovo u prepunom Pioniru, kada igra Partizan.

Trenutno naša ekipa ne pruža partije kakve se od nje očekuju, ali svi mi ipak verujemo u bolje dane. Da citiram velikog Duleta: „Realnost nije briga na koju se mi obaziremo”. Da je  večeras moguć preokret nagovestili su stihovi pesme koja je u popodnevnim satima odjekivala širom glavnog grada Srbije:

Gavri mounia, gavri mounia,
Gamo to vromo Pirea.
Ke tin epta, ke tun okto,
Gamo ton Olimpiako!!!

Verovatno je neko u ovom gradu i znao šta ove reči znače, ali je svima bilo dovoljno samo to što se spominju Pirej i Olimpijakos. Doček je bio spreman!

Na tribinama je bilo mnogo poznatih lica – Duda Ivković, Dejan Bodiroga, profesor Koprivica, Milorad Čavić, Ivica Kralj, Slaviša Koprivica, Mića Berić, Miroslav Raduljica, braća Udovičić… i još mnogo likova koji nisu iz sveta sporta. Svi su došli da podrže naš Partizan.

Pola sata pre početka meča Pionir je pun, sva mesta zauzeta osim “bele” i “plave” lože. “Našom pesmom” navijanje počinje u trenutku izlaska crno-belih. Uskoro i igrači Olimpijakosa, iz istih grla,  dobijaju “svoju”, samo malo drugačiju. Naizmenično se smenjuju “naša” i “njihova” pesma. Nekolicini gostujućih igrača nije jasno šta se dešava (Buruzisu pre svih, često je zbunjeno gledao u pravcu navijača). Za razliku od mnogih drugih timova, daleko od toga da je Olimpijakos uplašila uzavrela atmosfera, nagledali su se oni svega i svačega na grčkim utakmicama, ali ih je zbunila pesma, navijanje, pa su pomislili da su pogrešili grad, i umesto u Beogradu završili negde u Solunu.

A naši igrači? Oni su se mirno zagrevali kao da im je huk tribina nešto savršeno normalno, nešto što slušaju svaki dan. Mada pored prividne smirenosti očigledno su znali da ih čeka teška i neizvesna utakmica, koju samo uz podršku „šestog igrača“ mogu završiti kao pobednici. A na to su svakako mogli računati!!!

Pred sam početak utakmice, prelepa scena, koreografija za pamćenje. Papirna zavesa sačinjena od miliona traka i papirića označila početak pravog ludila. Kao da su se tribine zagrejale zajedno sa igračima. Sve se prenosi na teren, pa ih posle 2:11 stižemo i kreće borba kakvu smo svi očekivali, kakvoj smo se zapravo nadali. Za svaku loptu se ginulo, za premoć na svakom delu terena se i tuklo ako je trebalo. Bilo je svega od lepih poteza do grešaka, od sudijskih gluposti (na obe strane) do nepotrebnih prekida od strane navijača…

Lomila se igra, lomio se rezultat do samog kraja, ali smo znali da je veče preokreta tu. Na kraju se sve prelomilo – na našu stranu! Zar ste sumnjali?

Čekali smo od početka sezone da prorade i dočekali smo to u pravom trenutku. Uz zahvalnost autoru, prenosim jedan komentar koji govori sve – “POWERHOUSE FROM BELGRADE STRIKES AGAIN”!
Na krilima ove pobede treba tražiti šansu da se ponovi prošla sezona. Sad je i novim igračima jasno kakvu nagradu mogu očekivati kada 100% sebe ostave na terenu.

Idemo dalje, sledeći…?