Dan pred odlučujući meč…

Samo jedan dan pred utakmicu koja nam je bila sve moj kolega je na jednom drugom mestu postavio sjajan tekst koji (nažalost) nisam prekopirao ovde odmah, ali nadam se da ćete prihvatiti izvinjenje i pročitati ga sad.

„Kako bi bilo dobro kad bi uspeli da razbucamo Lietuvas Ritase sa jedno tridesetak razlike.

Da ih odvalimo… da im ne dozvolimo nijedan lak koš, da im zatvorimo šut, da ih izmaltretiramo, prebijemo, sabijemo, namučimo, pohapsimo, sludimo… da ih pretrčimo i nadskočimo… i na kraju uz dominantnu igru efektno otpišemo prvog i glavnog konkurenta za plasman u Top 16 fazu.

Iako je “realnost briga na koju se Grobari ne obaziru”… stvarne šanse za takvu vrstu trijumfa su minimalne.
Za toliku razliku i tako ubedljivu pobedu je, sem izvanredno disciplinovane i angažovane odbrane, potrebno pružiti i nenormalno dobru napadačku igru: sa visokim procentima šuta iz polja i izvan linije za tri poena, sa dobrim, brzim i jednostavnim istračavanjem kontri, sa puno ofanzivnih skokova, sa puno lakih koševa, sa sigurnošću pod košem, uz nepogrešivost sa linije za slobodna bacanja, uz koševe iz drugog napada i dominacije u reketu i uz mnogo malo izgubljenih lopti…. a sve to odigrati je i više nego teško.

Ali… činjenica je da bi jednom tako spektakuranom pobedom i brutalnim obaranjem litvanskog tima na kolena, bar na kratko minule priče o Partizanu kao destabilizirajućem faktoru i elementu koji podriva zdravo srpsko društvo… i o spasiocu Joci “Škljoci” Pavloviću i njegovim šbbkbb i abb (ako bi bilo) kombinacijama i SF konstrukcijama… i o Dul(et)u kao “vođi opzicije” i skretničaru Srbije sa puta ka EU, utabanog ružama i lalama…

Partizan bi na taj način još jednom dokazao ono što svi mi koji ga pratimo dobro znamo… da je reč o istinskoj košarkoj evroligaškoj veličini, ekipi koja već treću godinu za redom kolo pre kraja, uspeva da obezbedi plasman u Top 16 košarkaškog krema Evrope, na razočarenje domaćih dušebrižnika i zaprepašćenje prebogatih evropskih konkurenata.

Dodatnu tenziju pred predstojeću utakmicu daju i dodaju “najverniji”, koji se premišljaju da li da ovu najbitniju utakmicu u dosadašnjem delu sezone, “veličanstveno” odbojkotuju uvređeni i zatečeni odnosom države i njenih najmoćnijih činilaca (sa kojima su do juče pili, kombinovali i razmenjivali ribe) prema njihovoj posvećenosti poslovima kojima se bave u RL.

Ako je njima sve ove godine moto “Partizan pre i iznad svega” i “sve pa i život ako treba za crno-bele boje”, ne vidim odakle im pravo i da pomisle da zarad teranja sopstvene politike u cilju odbrane ličnih “poslovnih” interesa, treba ostaviti ovaj tim, koji nam je doneo toliko radosti i ponosa, na cedilu i muci… kad se zna “da se na muci poznaju junaci”.
Takva odluka ako se donese, predstavljaće sraman potez i svojevrsni čin izdaje kluba, ekipe i igrača, koji takav sebičan odnos i takvu vrstu uslovljene podrške nisu zaslužili.

Ali ja i dalje, možda preoptimistički, verujem u Grobare i njihovu privrženost Partizanu, i očekujem da ćemo u sredu uveče biti svedoci još jedne nezaboravne utakmice, i pobede koju ćemo ostvariti u izgarajućoj igri na parketu, nošenoj frenetičnom podrškom sa tribina, gde će se na “šipku” valjda popeti neko ko zna, ume i hoće da povede orkestrirano navijanje Partizanu i samo Partizanu.

Glupo je protraćiti ovaj specifičan momenat u kome se klub nalazi na prazne bojkote koje neće dotaći nikog sem igrača na parketu i posledično sve one i sve nas koji smo uz klub, oko kluba ili u klubu, i koji u nestrpljenju nervozno iščekujemo Badnje veče i okršaj koji ćemo pratiti u dupke punom Pioniru.

Ovo je trenutak u kome svi navijači, bez obzira da li su iz (sa) Kopa ili nekog drugog mesta u hali, apsolutno osećaju težinu i značaj momenta u kome se nalazimo, i verovatno svi imaju neko čudno titranje u abdomenu oko cele halabuke koje sa povela u srpskoj javnosti u poslednje vreme… i na krilima te ugroženosti i osporavanja veličanstvenosti naših Euro noći, treba izgraditi poznato grobarsko jedinstvo na liniji publika-tim, i svim srcem, ne štedeći grla i dlanove proživeti i preživeti ovaj meč.“

Ovde sve je izašlo iz tastature mastra mostra, na nama je da se divimo…