Prvi put sa ocem na jutrenje…

Željko Ilić, 14.03.2010.

Ona – mala, zbunjena, u Partizanovoj majici, nasmejana i oduševljena tolikim brojem ljudi.

Niti sam ja Laza Lazarević, niti smo išli na jutrenje, mada smo bili u hramu. Doduše hramu košarke.

Naš Partizan se upravo plasirao u najboljih osam ekipa Evrope, po treći put za redom. U goste nam je dolazio Radnički iz Kragujevca i očekivala se svečarska atmosfera. Iako Pionir nije ispunjen kada su u pitanju utakmice NLB lige, za ovu se očekivao malo veći broj gledalaca, ako ništa drugo bar zbog proslave prolaska u Top 8. Uz sve to, mi nismo bili pod imperativom pobede.

Sve su to razlozi zbog kojih sam izabrao baš ovu utakmicu da bude prva mojoj ćerkici od šesnaest i po meseci. Raste u grobarskoj porodici, odrasta u godinama koje su obeležene uspesima našeg voljenog kluba, tako da nema sumnje da će za nekoliko godina sama tražiti da ide u Pionir i pokaže svima šta zna od naših pesama.

(more…)

Najduži dan

mastro mostro 12.03.2010

… ovo je trenutak Partizanovog trijumfa… velikog uspeha… po treći put zaredom u elitnih 8.

Uživajmo u velikom podvigu, zasluženo ostvarenom nadljudskim naporima Duleta Vujoševića i njegovih igrača, „krvavim“ treninzima i fanatičnom posvećenošću košarci i Partizanu.

Još jednom: Veliko hvala za sve!

Ne pamtim ovako interesantan košarkaški četvrtak, pogotovu kada je proveden zakucan za fotelju uz pregršt vrhunske košarke na malom ekranu.

Najduži dan… dan konačne odluke i razdirućeg iščekivanja zvanično je počeo da se rešava u utakmici koji su odigrale dve atinske ekipe, dva sata i četrdeset minuta pre duela u Kataloniji.

Željko Obradović, čovek koji je kao debitant osvojio do sada jedini trofej prvaka Evrope za naš Partizan, dočekao je meč protiv Marusija sa svojim sadašnjim timom, ekipom koja slovi za višestrukog šampiona, pod teškim bremenom velikih očekivanja Partizanovih navijača, koji su pobedu zelenih smatrali pod grobarsku obavezu igrača i trenera koji su slavu i ime stekli u KKP.

Špekulisalo se kako će moćni i bogati PAO, radi interesa grčke košarke pustiti Marusi, ekipu skromnog budžeta, ali impresivnog igračkog nastupa u ovoj sezoni. U prilog toj, ispostaviće se samo čaršijskoj priči, išla je i činjenica da su grčki košarkaši u redovima zelenih, jedan za drugim odustajali od učešća u meču, pa se od ranije povređenom Carcarisu pridružio i prvi igrač grčke košarke Dijamantidis, uz njega i eks NBA-ovac Spanulis i dželat iz Pionira prethodne nedelje Perperoglu, a i prvi centar ekipe Crnogorac i bivši Partizanovac Nikola Peković, bio je „sprečen“ da nastupi u krucijalnom meču po njegov bivši tim zbog nedovoljno zalečene povrede stopala.

Javnost u Srbiji, oduvek sklona da se bavi i razvija teorije zavere, bila je na ivici histerije kako se trenutak odluke bližio. Sve su oči bile uprte u Atinu, Grobare Željka i Milenka i ostatak „sakate“ družine.

Međutim u jednoj stegnutoj i veoma čudnoj utakmici, Panatenaikos je ipak uspeo da pobedi Marusijance, a Žoc da skine sa sebe teret, i na stranu odloži etiketu izdajice koja je bila spremljena da mu se zalepi na leđa, barem do neke sledeće prilike, koja će sigurno doći, jer se putevi Partizana i PAO-a poslednjih godina veoma često prepliću. (more…)

I kada ne budeš prvi ti…

Posle sinoćnje utakmice, Grobari se slažu u jednom: „vredelo je izgubiti od aktuelnog šampiona Evrope da bi se doživelo ono što su navijači po završetku priredili akterima u Pioniru“.

mastro mostro, 05.03.2010

„I kada ne budeš prvi ti,

I kada se čuju zvižduci,

I tada ću Partizane znaj

Da te volim ja…“

…orilo se Pionirom skoro čitav sat posle utakmice u kojoj je Partizan poražen i u kojoj nije uspeo da iskoristi prvu priliku, i po tradiciji kolo pre kraja, overi plasman u najboljih 8 Evrope.

Niko ko se oseća Grobarom, nije napustio halu po završetku meča, ostalo se u dugo… Pevalo se i tapšalo, ritam se pojačavao, crno-beli akteri vratili su se na bis, niko nije bio tužan… naprotiv, na licima navijača jasno se videla sreća, ozarenost, ponos, inat, ispunjenost i zadovoljstvo. Sve to sa punim pravom i velikim razlogom, jer je i sinoć kao i mnogo puta u vremenu iza nas, ekipa Partizana igrala svom snagom i punim srcem, ne štedeći se u borbi i nameri da zabeleži još jedan istinski trijumf.

(more…)